 U ponedeljak je dodeljena Nobelova nagrada za medicinu američkim naučnicima Mariju R. Kapečiju, Oliveru Smitisu i britanskom istraživaču Martinu J. Evansu za neverovatni proboj koji su napravili na polju ciljanja gena kod miševa.
Ovaj proces se koristi da pomogne naučnicima da shvate zašto bolesti, kao što je cistična fibroza, napadaju ljude na ćelijskom nivou. Takođe preko modela miševa pokazuje kako ljudski poremećaji poput kardiovaskularnih i neurodegenerativnih tegoba, raka i dijabetesa, nastaju i napadaju inače zdrave ljude.
Otkriće enzima koji je omogućio proboj u istraživanju raka i procesa starenja može doneti američkim naučnicima Nobelovu nagradu za medicinu. Ovo je prva od šest prestižnih nagrada koje će biti najavljene od strane Nobelovih komisija. Britanski istraživač koji je otkrio genetske otiske prstiju, koji su pomogli u rešavanju zločina i očinskih rasprava, je takođe kandidat za nagradu vrednu 1,54 miliona dolara, odnosno 1,09 miliona evra.
Tajanstvena Nobelova komisija, s Karolinškog instituta u Stokholmu, će u ponedeljak ujutro posle konačnog glasanja objaviti pobednika, ali do tada neće objaviti ni koje u užem krugu.
"Radimo na ovome od februara," rekao je Hans Jorval, sekretar Nobelove komisije koja pregleda istraživanja koja su nominovana.
Nobelova nagrada za medicinu je, prošle godine, uručena Amerikancima Endru Z. Fajeru i Kregu C. Melou za otkrivanje RNA interferencije, procesa supresije određenih gena.
Američki istraživači Elizabet Blekburn, Karol V. Grejder i Džek V. Sostak su se istakli u Nobelovim krugovima zahvaljujući predviđanju i otkrivanju enzima telomeraze.
Njihov rad je postavio osnove mišljenja da ćelije raka koriste ovaj enzim da bi krepile svoj nekontrolisani rast. Naučnici pokušavaju da utvrde da li lekovi koji blokiraju taj enzim mogu da se bore protiv bolesti. Štaviše, naučnici veruju da razaranje DNK koja ovaj enzim sanira mogu igrati ulogu u bolestima koja su povezana sa starenjem.
Stručnjaci, kao potencijalnog kandidata često pominju Sera Aleka Džefriza, s univerziteta u Lesteru. Džefriz je 1984. otkrio da DNK uzorak može biti povezan s osobom od koje potiče, otkriće koje je upotrebljivano u sudskim procesima u kojima su oslobađane osobe proglašene krivim za ubistvo.
Takođe korišćen u indentifikovanju žrtava masovnih nesreća, kao što je bio teroristički napad u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001
Karin Bojs, urednica naučne rubrike švedskog lista Dagens Nyheter, koja je dve godine zaredom pogodila ko će dobiti prestižnu nagradu predviđa da će ove godine nagradu dobiti Amerikanac Dejvid Džulijus i Izraelac Baruh Minke za istraživanje reakcija ljudskog tela na toplotu i bol.
Thomson Scientific, odeljenje Thomson Corp-a smeštenog u Americi, izdvojio je pet mogućih kandidata, uključujući i neurologa Freda H. Gejdža koji je otkrio da ljudi, kao odrasli, mogu da razviju nove moždane ćelije
Alfred Nobel, švedski pronalazač dinamita, je u svom testamenu osnovao nagrade po kategorijama iz polja: medicine, fizike, hemije, književnosti i mira. Nagrada iz polja ekonomije tehnički i nije Nobelova, već tvorevina Švedske centralne banke.
Nagrade se uručuju 10. decembra svake godine na godišnjicu Nobelove smrti 1896.
Nobel nije ostavio puno uputstava o tome kako odabrati pobednika, već samo da nagradom treba da bude počastvovana ona osoba koja "će najviše doprineti čovečanstvu"
Jonval kaže da dobitnici nagrade za medicinu moraju da imaju važno otkriće, jer se nagrada ne dodeljuje za najbolju razradu ili uvod.
"Ako bude nemoguće da se tačno izdefiniše to otkriće , onda će biti izuzetno teško" rekao je.
|
Diskusije na Forumu 
RSS praćenje 
