 Moderna medicina je uradila mnogo u iskorenjivanju i lečenju bolesti, ali je podbacila kod nekih bolesti. Dajemo vam listu deset bolesti za koje nema leka ni do danas. Poređali smo ih od dole na gore
10. EBOLA
Ebola je virus koji pripada Filoviridae porodici koji je odgovoran za jaku i često fatalnu virozu praćenu obilnim krvarenjem i groznicom. Najčešća je kod primata kao što su gorile i šimpazne, ali zahvata i ljude. Bolest se manifestuje kroz ekstremnu groznicu, osip i obilno krvarenje. Kod ljudi, ebola ima fatalne posledice od 50 do 90 procenata.
Virus je dobio ime po Ebola reci u severnom Kongu u centralnoj Africi, gde je otkrivena prvi put 1976. Zaraza se te godine eksplozivno raširila u Zairu (današnji Kongo) i u Sudanu, rezultirajući sa stotinama umrlih. Ponovo se pojavio u Zairu 1995. Ebola je usko vezana za Marburg virus koji je otkriven 1967. i ta dva virusa su jedini članovi Filoviridae porodice koja izaziva epidemiju kod ljudi. Treći vezani zastupnik ove grupe, nazvan Ebola Reston, izazvao je epidemiju kod laboratorijskih majmuna u Restonu, Virdžinija, ali nije zarazno za ljude.
9. POLIO
Polio jebolest poznatija pod nazivom dečja paraliza. To je akutna viralna infekcija nervnog sistema koja obično počinje sa simptomima kao što su temperatura, glavobolja, mučnina, zamor, kao i bolovi i grčenje u mišićima, a nekada je praćena mnogo ozbiljnijom paralizom mišića u jednom ili više udova, grla ili grudi. U više od polovine slučajeva dečja paraliza se pojavljuje kod dece ispod pet godina. Paraliza, koja se najčešće povezuje sa ovom bolešću, zapravo se pojavljuje kod manje od 1% slučajeva.
Između 5 - 10 % inficiranih osoba pokazuju samo uobičajene simptome , a više od 90 % ni ne pokazuje nikakve simptome bolesti. Za one koji su inficirani polio virusom, nema leka, a sredinom 20og veka hiljade dece je bilo pogođeno ovom bolešću svake godine. Od 1960, zahvaljujući rasprostanjenosti vakcine protiv polio virusa, polio je bio iskorenjen iz većine zemalja i sada je samo epidemično u par zemalja severne Afrike i južne Azije. Otprilike 1000-2000 dece je paralisano zbog polio virusa svake godine, većinom u Indiji.
8. LUPUS ERYTHEMATOSUS (LIŠAJEVI)
To je autoimuni poremećaj koji izaziva hronična zapaljenja na određenim delovima tela. Do sada su prepoznata tri tipa lišajeva: u obliku diska, unutrašnji i izazvani lekovima. Diskoidni lišajevi pokazuju se samo na koži i ne uključuju unutrašnje organe. Termin 'diskoidan' odnosi se na osip mrljama po telu pepeljasto braon boje koje su kao kraste i pojavljuju se na licu, vratu i koži glave. Kod oko 10% ljudi sa diskoidnim lišajevima, bolest evoluira u snažne unutrašnje poremećaje.
Unutrašnji lišajevi su najčešći oblik ove bolesti. Može da napadne skoro svaki organ ili strukturu u telu, naročito kožu, bubrege, zglobove, srce, gastrointestinalni trakt, mozak i serozne membrane u telu. Iako lišajevi mogu da napadnu bilo koji deo tela, većina ljudi iskusi samo simptome na samo par organa. U principu, niko nikada nema iste simptome. Pojavljivanje ove bolesti takođe varira. Beleži se u periodima kada je bolest aktivna, kao i po drugim periodima kada simptomi ove bolesti nisu evidentni.
7. GRIP
Grip je akutna viralna infekcija gornjih ili donjih delova respiratornog trakta koji je praćen temperaturom, generalni osećaj slabosti i bolova u mišićima sa varijacijama bolova u glavi i abdomenu. Grip se izaziva sa bilo kojom od nekoliko deformacija ortomiksovirusa, koji su raspoređeni u A, B i C kategorije. Sva tri tipa imaju slične simptome, ali nemaju veze sa antigenetički, tako da infekcija jednog tipa ne podrazumeva imunitet od drugog. A virusi izazivaju veliku epidemiju gripa, a B virusi samo lokalnu epidemiju. C virusi nemaju uticaj na ljude. Između pandemija, virusi prolaze kroz konstantnu evoluciju kao odgovor na menjanje imuniteta ljudske populacije. Periodično, oni prolaze kroz veliku evolutivnu promenu tako što razviju novi genom od drugog virusa gripa, efektivno postajući novi subtip na koji niko nije imun.
6. KROJCFELD-JAKOB
Krojcfeld-Jakob je retka degenerativna bolest centralnog nervnog sistema. Bolest je jako retka, odnos je, otprilike, jedna osoba u milion. Međutim, kod nekih populacija, ako što su libijski Jevreji, bolest je malo češća. Bolest se obično javlja kod starijih osoba od 40 do 70 godina, mada su neki mlađi adolescenti dobijali ovu bolest. I muškarci i žene su podjednako podložni ovoj bolesti. Početak bolesti obično se karakteriše sa neodređenim psihičkim ponašanjem, koji su kasnije praćeni sa progresivnom ludilom, često praćeno sa abnormalnim vizijama i nesvesnim pokretima. Ne postoji lek za ovu bolest, koja je obično fatalna oko godinu dana nakon početnih simptoma.
Bolest je otkrivena 1920, od strane nemačkih neurologa Hansa Krojcfelda i Alfons Marija Jakoba. Krojcfeld-Jakobs bolest je slična kao i druge neurodegenerativne bolesti kao što su kuru i skarpi, koja se pojavljuje kod ovaca i koza. Sve tri bolesti su prenosive sunđeraste encefalopatije. Tako su nazvane zbog pravljenja karakterističnog izgleda neurona, koje prave rupe u moždanom tkivu, pa izgleda kao sunđer.
5. DIJABETES
Dijabetes je poremećaj metabolizma ugljenih hidrata koji karakteriše oštećenje sposobnosti tela da pravi ili reaguje na insulin koji treba da održava nivo šećera (glukoze) u krvi na normalnom nivou. Postoje dva tipa dijabetesa: dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2.
Dijabetes tipa 1 odnosi se na dijabetes ovisan o insulinu (osteoporoza). Ova bolest se obično dobija u mladosti. To je autoimuni poremećaj gde imuni sistem proizvodi antitela koja uništavaju ćelije koje proizvode insulin. Pošto telo više ne može da proizvodi insulin, svakodnevne inekcije su obavezne.
Dijabetes tipa 2 odnosi se na insulinsku rezistenciju. Ova bolest obično pogađa starije (posle 40te godine) i postaje sve češća kako godine odmiču. Proizilazi ili iz sporog lučenja insulina iz pankreasa ili smanjenog odgovora na ćelije u telu ada luče insulin. Povezano je za genetsko nasleđe. Ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu da kontrolišu nivo šećera u krvi sa dijetama, vežbom ili uzimajući insulin oralno.
4. HIV/AIDS
AIDS je nadimak za bolest povezanu sa imunodefektološkim sindromom. To je prenosiva bolest imunog sistema izazvana imunodefektološkim ljudskim virusom HIV. HIV polako napada i uništava imuni sistem, odbrana tela od raznih infekcija, ostavljajući individuu ranjivom i podložnom raznim infekcijama i svakako maligno bolest koja se na kraju završava smrću. AIDS je krajnji stadijum HIV infekcije.
HIV/AIDS počeo je da se epidemično širi 1980, posebno u Africi, odakle je bolest verovatno i potekla. Prenosi se na nekoliko načina: seksualnim putem i upotrebom intravenoznih droga. Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija iz 2004, oko 38 miliona ljudi živi sa HIV virusom, oko 5 miliona ljudi se zarazi na godišnjem nivou, a oko 3 miliona godišnje umre od AIDSa. Oko 20 miliona ljudi je umrlo od ove bolesti od 1981.
3. ASTMA
Astma je hronični poremećaj rada pluća, gde se upaljene bronhije sklone grčenju, uzrokujući momente bez daha, teško disanje, kašljanje i stegnutost pluća u rasponu od srednje opasnog do opasnosti po život. Upaljene bronhije postaju hipersenzitivne na razne stimulanse: pračina, dlake životinja, polen, zagađenost vazduha, dim cigareta, lekova, vremenskih uslova i vežbanja. Stres može da pogorša simptome.
Astmatične epizode mogu biti iznenadne ili im mogu trebati dani da se razviju. Iako se inicijalna epizoda može pojaviti u bilo kom dobu života, većina slučajeva se manifestuje kod dece mlađe od 10 godina. Dečaci su podložniji ovoj bolesti od devojčica. Međutim, među starijima, astma se pojavljuje skoro podjednako i kod muškaraca i kod žena. Kada se ova bolest razvije u detinjstvu, često se javlja kao odgovor na nasleđenu osetljivost na alergene, supstance kao što su polen, prašinu, grinje ili životinjsku dlaku koja takože može izazvati alergijsku reakciju. Kod starijih, takođe važi sve isto kao i kod dece, ali i viralne infekcije, aspirin i vežbanje mogu izazvati bolest takože.
2. RAK
Rak se odnosi na grupu od preko 100 zasebnih bolesti čija je osobenost nekontrolisan razvoj ćelija u telu. Rak napada svaku treću osobu u razvijenim zemljama i glavni je uzročnik bolesti i smrtnosti u svetu. Leka za ovu bolest još uvek nema, ali medicina pokušava i dalje kroz selektivnu hirurgiju, hemoterapijske lekove i zračenja. To je dovelo do smanjenja smrtnosti, ali ne do izlečenja. Optimizam i dalje postoji. Naučnici širom sveta istražuju i pokušavaju da utvrede uzročnika ove bolesti i da nađu lek.
Zahvaljujući konstantnom unapređenju u mikrobiologiji, genetici i biotehnologiji, istraživači imaju temelje u razumevanju šta krene naopako u ćeliji raka i šta se dešava sa osobom kod koje se razvija kancer.
1. STANDARDNA PREHLADA
Uobičajena prehlada je akutno viralno oboljenje koje počinje u gornjem respiratornom traktu, a ponekad se spušta i na donje delove respiratornog trakta. Može da postoji i sekundarna infekcija očiju i srednjeg uha. Više od 100 agenasa uzrokuju standardnu prehladu, uključujući grip. Rinovirusi su najčešći uzrok.
Osnovni pratioci prehlade su osećaj hladnoće, temperatura. Prehlada se dobija od kontakta sa zaraženim osobama, ne od hladnog okruženja ili hladnih mokrih stopala. Osobe mogu da nose virus u sebi, bez da osete i jedan simptom. Inkubacija je kratka, obično od jednog do četiri dana. Virus počinje da se širi i pre nego što se simptomi pojave kod zaražene osobe.
|
Diskusije na Forumu 
RSS praćenje 
